Internet marketing

Neuromarketing kao savremeni politički marketing

neuromarketing u politici

Politički marketing je način prezentacije specifičnog proizvoda – stranke, ideologije ili političkog kandidata. A znate li šta je politički neuromarketing?

Tokom predizbornih kampanja, sigurno vas ne zaobilaze političke reklame. Ima ih na svakom koraku, kako u štampanom obliku, tako i na televiziji, bilbordima, internetu. A da li one utiču na vašu odluku o glasanju? Ako koriste neuromarketing, možda i  mogu.

 

Šta je neuromakreting u politici

 

Već sam prefiks “neuro” može vas asocirati da se radi o političkom marketingu koji utiče na mozak.I to je tačno. Ljudski mozak sastoji se iz tri dela:

  • Centralno jezgro je najstariji mozak, deo koji se svojstven svim kičmenjacima. Naziva se još i “reptilski” ili “primitivni “ mozak. U ovom delu mozga smešteni su centri za obavljanje osnovnih procesa preživljavanja (disanje, kretanje, spavanje, puls) kao i osnovne emocije i nagoni vezani  za taj proces. Ovaj deo mozga donosi odluke.
  • Limbički sistem je srednji deo mozga zadužen za emocije pa se često pominje kao “emotivni mozak”. Evolutivno gledano, i on se smatra starim mozgom. On reguliše motivisana ponašanja, emotivna stranja, pamćenje.
  • Cerebralni korteks je deo mozga koji se najviše razvio  i možemo reći “najmlađi mozak”. Zauzima najveću površinu i naziva se i “veliki mozak” Ovaj deo mozga zadužen se za razmišljanje, logiku, učenje, jezik i razvoj ličnosti.

 

Kada je u pitanju neuromarketing u trgovini, traže se u potrošačima oni skriveni, podsvesni okidači koji iniciraju kupovinu. Slično je i sa neuromarketingom u politici traže se okidači koji će uticati na glasače  i na njihove glasove.

Na koji način se postiže?

Politički marketing kandidata ili stranaka  bazira se na  govorima, medijskim kampanjama i nastupima osmišljenim tako u nama bude one osnovne ljudske pobude, ukorenjene u primitvnom, starom mozgu.

 

Postoji 7 ovih osnovnih emocija: sreća (zadovoljstvo) , iznenađenje, tuga, strah, bes, gađenje i prezir. Izazivanjem ovih emocija, političari pritiskaju “glasačko dugme” kod potencijalnih glasača.

 

  Za utvrđivanje ovog uticaja koristi se specijalna tehnologija kojom se kod dobrovoljaca mere telesne reakcije prilikom kontakta sa određenim kandidatom, gledanja neke kampanje i slično. Uočavaju da li se probudilo gađenje ili prezir, da li je naka izjava izazvala zadovoljstvo, da li neke teme bude strah i okidaju ono “bori se” dugme u nama i motivišu na izlaznost. Na osnovu tih podataka koriguje se politički marketing, odnosno izjave i nastupi, kako bi kandidat ili stranka bili privlačniji glasačima.

Na primer, pričanjem o gladi, neimaštini, slikama rata kroz koje smo prošli, kod nas se bude nagoni za preživljavanjem i veća je šansa da glasamo za onu opciju koja će nas poštedeti ovakvih scenarija, a nudi sigurnost i mir. Slike političara sa porodicom, na primer, čine da se povežemo sa njima emotivno, pronađemo sličnosti i kažemo “Hej, pa on/ona je kao i mi!”

 

pogledajte moje online obuke

 

Politički marketing zasnovan na neuromarketing tehnikama i saznanjima  se pokazao u nekoliko navrata efikasniji od političkog marketinga zasnovanog samo na podacima “Big data” analitike koja se najčešće koristi. Zašto? Ovi podaci iz analitike su obimni i detaljni, ali dolaze iz “svesnog” dela mozga i ispitanici mogu biti neiskreni ili delimično iskreni  prilikom davanja podataka. Osim toga, teško je na osnovu uzorka manjeg broja ljudi shvatiti reakacije većine . Zbog toga su mnogi u SAD na poslednjim predsedničkim izborima dali pogrešna predviđanja o rezultatima predsedničkih izbora. Statistika i anketiranje videli su Hilari Klinton kao favorita. Međutim, Donald Tramp je, sa namerom ili ne, u svojim govorima i nastupima koristio tehnike političkog neuromarketinga. I pobedio.

 

Primeri uspešnog neuromarketinga u politici

 

Hajde da u par primera objasnim kako mu je ovo uspelo.

Kada je reč o migrantima i migrantskoj krizi, Hilarin politički marketing sadržao je čak 9 tačaka. Iako to jeste kompleksan problem koji traži kompleksno rešenje, za njegovo shvatanje potrebno je bilo uključiti veliki mozak, odnosno razmišljanje.

Tramp je ovde upotrebio politički neuromarketing i rekao jednostavno” Sagradiću zid!” Ovakva poruka je jasna, kratka i momentalno udara na emocije primarnog mozga (budi prezir kod jednih, strah kod drugih, oduševljenje i osećaj spasa kod trećih)

Generalno, Tramp se nije udubljivao u dugačke, besmislene političke govore, već je svoju kampanju fokusirao oko jednostavne idejeUčinimo Ameriku ponovo velikom“. Već sam slogan šalje podsvesnu poruku o tome da trenutno stanje nije dovoljno dobro i budi želju za boljim. Svoj politički marketing bazirao je na pričama o strahu i neizvesnosti, razlikama među ljudima.A to je animiralo njegove glasače.

Da li je Tramp merio reakcije glasača nekim instrumentima ili je njegov tim za politički marketing prosto upotrebio ono što se već zna na ovom polju, to još ne možemo da tvrdimo.  Neuromarketing u politici nije nešto o čemu se rado govori i mnogi ga smatraju neetičnom metodom političkog marketinga. Ipak, to nije prvi put da se ova metoda koristi u svrhe pridobijanja glasača.

politicki marketing

Evo još nekih primera upotrebe neuromarketinga u politici:

  • Enrike Penja Nijeto  na izborima 2012.godine,  koristio je alate koji su merili moždane talase, promene na koži, ritam srca i izraze lica kod glasača.Takođe, angažovao je firme iz SAD koje se bave kodiranjem lica da prate izraze na licima njegovih slušalaca tokom debata.Čak je bilo i bilborda koji su pratili izraze lica onih koji ih gedaju.Tako je Nijeto, odnosno njegov tim za politički marketing, mogao da zna koje ideje prolaze, a koje ne. Dobio je izbore.
  • Daleke 2006. godine Arnold Švarceneger kandidovao se na izborima za guvernera Kalifornije. Njegov tim za politčki marketing je umesto  brojeva, statističkih podataka i suvoparnih činjenica koje lako ostanu zaboravljene pokušao da utiče na glasače i na njihove emocije na drugi način – slikovito. I to je neuromarketing.  Stvari koje su se ticale protivnika u kampanji, u promotivnom videu su prikazane unazad: ptice koje lete unazad, kola koja idu unazad… sa namerom da se jasno i vizuelno prikaže da će taj izbor voditi unazad, a izbor Švarcenegera je korak unapred.
  • 2015. godine, premijer Turske Ahmet Davutoglu angažovao je neuromarketing kompaniju za svoju političlku kampanju. Merenjem moždanih talasa, znakova na licu, koži, očima, u radu srca otkrili su da Davatoglu ne utiče dovoljno emotivno da birače, odnosno da ih njegove priče ne dotiču i ne pokreću primitivni mozak i okidač za glasanje. Tako je znao kako da promeni svoj pristup glasačma i dobije izbore.

 

U čemu je budućnost političkog marketinga?

 

Danas postoji više kanala komunikacije sa glasačima i političke kampanje se sprovode na svim medijima. Već sam pisao o tome kakav je politički marketing Obama koristio svojevremeno  u svojim internet kampanjama.

Najbolju kombinaciju za uspeh kampanje čini upotreba neuromarketinga u politici u kombinaciji sa Big data analitikom.

 

Statistički podaci koji se tu koriste mogu biti:

  •        demografski (godište, pol, zaposlenost, primanja, edukacija…)
  •        psihografski (stavovi, težnje, interesovanja i slično)

 

Veoma je važno usmeriti političku kampanju ka pravim osobama i kreirati poruku prema glasačima – njihovim demografskim i psihografskim karakteristikama.

 

Nisu svi koji imaju pravo glasa istovremeno i birači. Takođe, nije ista izlaznost među svim starosnim kategorijama ljudi, a postoje i razlike u izlaznosti u odnosu na nivo obrazovanja.

Statsitike u SAD govore da je 2016. godine na izbore izašlo:

 

  • Svega 15% mladih između 18-29 godina starosti
  • Oko 30% osoba između 30 i 44 godina starosti
  • Oko 40% osoba 45-60 godina
  • Oko 55% starije populacije, odnosno osoba starijih od 60 godina.

 

Ovakav trend javlja se godinama unazad, a i kod nas situacija nije mnogo drugačija. To znači da ogroman broj glasača čine ljudi stariji od 60 godina.

izlaznost po godištu

Isto tako, podaci pokazuju da je u SAD veća izlaznost kod osoba koje imaju veće obrazovanje.

politički marketing

 Izvor: http://www.electproject.org/home/voter-turnout/demographics

 

Politički marketing onda treba kreirati tako da ima u vidu koje kategorije ljudi najviše utiču na rezultate izbora i slati poruku koja je prijemčiva svima, a posebno njima.

 

Teže je poslati jedinstvenu poruku glasačima u velikim  javnim govorima. To je mešovit skup ljudi različitih godina, obrazovanja, preferencija i teško je biti dobar kandidat svima njima. U ovim situacijama, neuromarketing može igrati glavnu ulogu.

 

Bez obzira na sve razlike među nama, svi imamo iste primarne nagone.

 

Na drugim pojedinačim medijima, nastup je drugačiji i lakši. Na primer, na društvenim mrežama,prikupljanjem podataka, može se osmisliti politički marketing za nekog predsedničkog kandidata u kojem će jedna poruka biti poslata mlađoj generaciji kroz reklamu, drugačija starijoj, jedna zaposlenima, druga nezaposlenima i slično.

Isto je moguće i na drugim medijima. Zna se koja publika gleda određene emisije ili čita neke novine. Njima se šalju poruke  u skladu sa njihovim interesima i stavovima.

 

pogledajte moje online obuke

 

U kombinaciji sa porukama koje bude stari “reptilski” mozak i emocije u njemu, ovakav politčki marketing može biti pun pogodak.

Mnogi misle da je neuromarketing u političke svrhe nemoralna metoda, jer utiče na našu podsvest, a ne sa svesne izbore prilikom izbora političkih kandidata i ideologije koja će vladati državom.

Šta vi mislite? Može li se ovako uticati na odluke o glasanju? Da li je politički neuromarketing prevara ili samo dobar marketinški trik?

[Total: 7    Average: 4.7/5]

Pratite me na društvenim mrezama:

You may also like
seo-optimizacija
SEO optimizacija kao veza do prve strane Google pretraživača
Neuromarketing
Neuromarketing i njegova moć da povećate prodaju

Leave Your Comment

Your Comment*

Your Name*
Your Webpage